MINISTARSTVO ZDRAVLJA REPUBLIКE SRBIJE
Danici Grujičić, ministarki
Slađani Đukić, pomoćnici ministark
Povodom sastanka održanog dana 07.03.2024.god. u prostorijama Ministarstva zdravlja sa predstavnicima Ministarstva finansija i reprezentativnih sindikata, a u cilju rešavanja nedoumica i davanja sugestija za unapređenje centralizovanog sistema obračuna plata „ISКRA“, dostavljamo listu predloga i sugestija sve u cilju većeg zadovoljstva svih radnika, kako onih koji samo primaju platu preko navedenog sistema, tako i radnika obračunskih službi koji unose podatke za obračun plata u navedeni sistem.
U direktnoj komunikaciji sa zaposlenima dolazimo do zaključka da su najveći problemi u vezi centralizovanog sistema obračuna plata „ISКRA“ sledeći:
– Nejasni platni listići koji su rađeni na bruto principu
– Nejasnoća šta je „efekat poreske olakšice“ kao odbitna stavka u listiću (radnici misle da se radi o odbitku od plate),
– „kapitacija“, kao stavka u platnom listiću koja do sada nije korišćena,
– „bruto korekcija“, za sve korekcije kroz platu, i dr.
Za jačanje pouzdanosti u sistem centralizovanog obračuna plata „ISКRA“ od strane svih zaposlenih u zdravstvenom sistemu predlažemo sledeće:
1. Promenu izgleda platnih listića na taj način što bi platni listić bili generisani po neto principu, odnosno sa neto iznosima po svim vrstama primanja (kao primer dostavljamo platni listić iz programa Bit impeks koji je po oceni radnika bio jasan)
2. Prelaskom na neto princip, izbegla bi se stavka „efekat poreske olakšice“ , a stavka „kapitacija“ ne bi bila prisutna kod ustanova koje je ne primenjuju.
3. Potrebno je dopuniti stavku „bruto korekcija“ , tako što bi u polju pored bilo omogućeno upisivanje teksta na šta se korekcija odnosi.
4. Кroz platni listić za konačni obračun plate, bile bi vidljive i stavke obustava od plate koje su izvršene na akontaciju, te bi platni listić u tom delu matematički bio logičan.
U direktnom radu u centralizovanom sistemu obračuna plata od strane obračunskih radnika primećeni su sledeći problemi:
1. Nepreglednost karneta zbog velikog broja kolona po vrstama primanja, od kojih veći deo zdravstvena ustanova nije nikada i neće koristiti, što otežava unošenje podataka, stvara veliku mogućnost greške prilikom unosa sati , i sl. Predlog je korekcija u programu na taj način što bi se ispod matičnog broja radnika, u narednim redovima, unosili svi sati po vrstama primanja tog zaposlenog.
2. Nelogičan raspored vrsta primanja što otežava rad (u karnetu sa desne strane iza podataka o radnicima), neophodno je izvršiti premeštanje na taj način da najpre idu vrste primanja koje imaju sve zdravstvene ustanove: redovan rad, godišnji odmor, bolovanje, plaćeno odsustvo i sl., pa tek na kraju dodaci koje ima samo par ustanova u Srbiji)
3. Nepostojanje izveštaja za kontrolu unetih sati rada i obračuna plate pre vršenja obračuna i verifikacije od strane Uprave za trezor.
4. Dugačak postupak kontrole plate (obračun najpre radi Uprava za trezor – obračun se radi i više puta,a zatim kontrolu vrši i RFZO). Problem nastaje kada je potrebno obračun ponoviti u popodnevnim satima kada Uprava za trezor ne radi. Za postupak kontrole je neophodno izdvojiti dan-dva, što skraćuje vreme obračunskim radnicima za unos i kontrolu plate,
5. U programu „Iskra“ nema generisanih gotovih potvrda o proseku primanja, sa upisanim svim podacima o radniku i o prosečnoj zaradi, koju bi obračunski radnik samo odštampao i potpisao. Smatramo da napredan sistem obračuna plate mora da ima i ovu opciju.
6. U rekapitulacijama obračunate plate, neophodno je izostavljanje radnika na dužim bolovanjima iz ukupnog broja radnika u rekapitulaciji, tako da bi se brojali samo radnici za koje je izvršen obračun plate.
7. Izrada akontacije plate na bazi polovine od ukupnog broja časova rada u mesecu za koji se vrši obračun, ili korišćenje ukupnog fonda sati rada uz polovinu cene rada. Na ovaj način bi svaka akontacija plate, bez obzira na fond sati u mesecu bila u istom iznosu, a sve obustave bi mogle da se odbiju od drugog dela plate.
8. Кod ustanova koje vrše trebovanje sredstava od RFZO, obračun plate i trebovanje se vrši unapred, te su česte korekcije u karnetima nakon izvršenog obračuna. Pomeranjem datuma isplate bi se rešio problem velikih korekcija iz prethodnog meseca u naredni mesec.
9. Nepraktičnost komunikacije sa timom „ISКRA“ slanjem tiketa i odgovor na isti, posebno ukoliko se radi o problemima koje je neophodno hitno rešiti.
Zahvaljujemo se Jeleni Bogdanović i Sandri Stanković iz Univerzitetskog Kliničkog centra Niš, na pisanju primedbi i sugestija.
U Beogradu,
13.03.2024. god.
GS ZSZ NEZAVISNOST
Ilić Zoran, predsednik
