|
U Palati Srbija u Beogradu 30. oktobra
ODRŽAN OKRUGLI STO
NA TEMU: NACRT ZAKONA O SPREČAVANJU ZLOSTAVLJANJA NA
RADU
Utvrđenim planom
Ministarstva rada i socijalne politike, da se sprovede javna rasprava o Nacrtu
zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, 30. oktobra održan je Okrugli sto
na ovu temu u Palati Srbija u Beogradu.
Moderator skupa je
bila gospođa Radmila Bukmirović – Katić, pomoćnica ministra rada i socijalne
politike. U radu okruglog stola učestvovali su i neki od kreatora ovog Nacrta
zakona: Prof Dr Branko Lubarda, Pravni fakultet Beograd; Sudija Predrag
Trifunović, Vrhovni sud Srbije; predstavnici Poslodavaca i Sindikata.
Okruglom stolu su
prisustvovali i predstavnici: Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, na čelu
sa gospođom Verom Božić – Trefalt,
direktorom uprave, a takođe i predstavnici Agencije za mirno rešavanje sporova;
Privredne komore Srbije i Nevladinih organizacija. U radu Okruglog stola
učestvovala je i Prof Dr Drenka Vuković,
sociolog sa Fakulteta političkih nauka.
Ispred Ujedinjenih
Granskih sindikata ’’Nezavisnost’’ u radu ovog skupa učestvovali su Goran
Dejanović, član Pododbora za Mobbing i gospođa Zlata Zec iz stručne službe za
zakonodavno-pravnu regulativu i ekonomsko socijalna pitanja UGS ’’Nezavisnost’’.
Naši predstavnici su
istakli da je Nacrt zakona u osnovi dobar i u najvećoj meri imaće preventivni
karakter, sa čim su se složili svi učesnici skupa. Međutim, glavne primedbe
našeg Sindikata odnose se na odredbe Zakona koja regulišu veoma važna pitanja
kao što su:
- Kako poslodavac može zaštititi zaposlenog od
zlostavljanja kada je (a veoma često je) upravo on zlostavljač? (član 7.)
- Kako po ovom predlogu Nacrta može žrtva tražiti od svog
zlostavljača (poslodavca) zaštitu? (član 8.)
- Takođe je veoma važno jasnije definisati u članu 6. na koji način poslodavac vrši svoju
obavezu obaveštavanja zaposlenog/nih o zabrani vršenja zlostavljanja, obavezama
u vezi sa tim i sprovođenju određenih mera za prevenciju od ovakvih pojava?
Ovim članom se poslodavac obavezuje na ove radnje, ali nigde ne stoji na koji način će
to učiniti, što u nekom kasnijem sporu može imati teške posledice po zaposlenog
jer poslodavac mođe tvrditi da je zaposlenog upoznao sa zabranom zlostavljanja
i ostalim merama vezanim za istu. Inače, ovim predlogom nacrta je u
članu 31. predviđena visoka novčana kazna za poslodavca ukoliko nije sproveo
ove mere propisane članom 6.
- Nacrt zakona ni u jednoj svojoj odredbi ne sadrži odredbe
po kojim bi se licu koje je vršilo zlostavljanje, a nalazi se na nekoj od
rukovodećih funkcija (poslodavci; direktori Javnih preduzeća i ustanova ili
njihovi najbliži saradnici...), izrekla zabrana rada na rukovodećoj funkciji u
određenom vremenskom periodu!!!
Na ovom skupu smo, zajedno sa
predstavnicom Agencije za mirno rešavanje sporova, izneli ovaj
nedostatak-problem i predložili da se Zakonom predvidi kaznena odredba
po kojoj lice koje je vršilo zlostavljanje na radu ne može vršiti ni jednu
funkciju upravljanja u preduzeću ili ustanovi u roku od najmanje 3-5 godina.
- Na samom početku smo istakli da bi ovakav Zakon imao
preventivnu ulogu u sprečavanju zlostavljanja na radu, što se najbolje može
zaključiti po tome jer se Nacrt najvećim svojim delom bavi medijacijom, odnosno
postupkom medijacije načinom izbora medijatora. Medijator je opisan u članu 13.
i oko ovog člana je na okruglom stolu bilo najviše rasprave. Naš Sindikat je
dao konkretan predlog za izmenu ovog člana i ostalih članova koji su direktno
vezani za njega. Bazično, mi smatramo da je jedino Sindikat kompetentan i po
prirodi stvari pozvan da predlaže i daje medijatore, odnosno da predstavnici
sindikata budu medijatori u sporu između strana kod slučajeva zlostavljanja na
radu. Naravno, očekivane su bile reakcije druga dva socijalnih partnera da
osporavaju ovaj naš stav. Zbog toga smo predložili da se određene reči ovog
člana brišu, a druge dodaju, kao i dodavanje novih stavova, tako da bi ovaj član po našem predlogu glasio:
’’Zaposleni koji
smatra da je izložen zlostavljanju, zaposleni koji se tereti za zlostavljanje i
predstavnik poslodavca određuju, odnosno biraju lica za vođenje postupka
medijacije (u daljem tekstu: medijatori), u roku od tri dana od dana podnošenja
zahteva iz člana 12. ovog zakona.
Medijatori su neutralne osobe koje
posreduju između strana u sporu u cilju rešavanja njihovog spornog odnosa.
Za medijatora može biti određeno,
odnosno izabrano lice koje uživa profesionalni i etički integritet.
Medijatori moraju da postupaju
nezavisno i nepristrasno.
Medijatori se biraju sa spiska
medijatora Socijalno-ekonomskog saveta utvrđenog u skladu sa Zakonom.
Tim za medijaciju broji tri člana i
sastavljen je po predlogu strana u postupku.
Spisak medijatora
Socijalno-ekonomskog saveta sastavlja i bira Socijalno-ekonomski savet
Republike Srbije po predlogu, jednakog broja kandidata za spisak, svakog od
članica – socijalnih partnera Saveta.
Obrazloženje za predlog ovakvog
člana dali smo time što smatramo da je zaobilaženje sindikata, kao jedine
autentične radničke organizacije, i stavljanje u drugi plan iza Nevladinih
organizacija i Udruženja građana, prosto nedopustivo, neprihvatljivo i ponižavajuće. Uključivanje sva tri
socijalna partnera (države, poslodavaca i sindikata) u rešavanje ovakvih
problema može biti prihvaćeno od strane Sindikata ’’Nezavisnost’’, pod uslovom
da se ovo pitanje uredi kroz Socijalno-ekonomski savet na nacionalnom nivou i
da socijalni partneri za listu medijatora predlože svoje stručne ljude (koji
uživaju ’’profesionalni i etički
integritet’’ – član13. stav3.).
Ovaj naš predlog nije
naišao na odobravanje predstavnika Ministarstva rada i kreatora Nacrta zakona
sa Pravnog fakulteta, jer bi na ovaj način, po njima, morala da se predvide
određena finansijska sredstva za angažovanje medijatora, a predlagač bi da
medijacija ne košta!!!
- Na kraju, primedbu smo stavili i na član 15. i tražili da medijaciji
obavezno prisustvuju predstavnici sindikata, kako zlostavljanog, tako i
zaposlenog koji se tereti za zlostavljanje (ukoliko oni to traže). Po
izvornom predlogu Nacrta, predviđeno je da ’’može’’ prisustvovati predstavnik
sindikata zaposlenog koji je zlostavljan.
Zagovaramo ovakav stav
jer smo mišljenja da može doći do zloupotrebe u primeni Zakona i pozivanje na
ovaj član od strane poslodavca kada želi da preko svojih ljudi iscenira
zlostavljanje, kako bi se nekog rešio.
U prilogu integralni tekst primedbi UGS ’’Nezavisnost’’
dostavljen na Okruglom stolu članovima radne grupe za izradu Nacrta zakona o
sprečavanju zlostavljanja na radu.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
KONSTITUISAN PODODBOR
ZA MOBBING UGS ’’NEZAVISNOST’’
(DEPARTMAN ZA ZAŠTITU ŽRTAVA MOBBINGA)
BEOGRAD - Programski odbor za
bezbednost i zdravlje na radu UGS „Nezavisnost“ održao je sastanak 17. oktobra
2008. godine, u prostorijama UGS „Nezavisnost“.
Članovi Programskog odbora su pored
ostalog razmatrali Nacrt Zakona o zabrani zlostavljanja na radu i konstituisali
Pododbor za mobbing.
U okviru Programskog
odbora za bezbednost i zdravlje na radu konstituisan je Pododbor za mobing u
sastavu: Milan Božić, Nebojša Aleksić, Ilija Milovanović, Miroslav Đukić,
Slavko Derenj, Dragana Đurić, Bratislav Vučić i Dobrila Iličić – svi članovi
Programskog odbora, kao i Goran Dejanović iz GS zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ koji se ovim pitanjima aktivno
bavi duži niz godina. Pododbor će biti dopunjen i drugim spoljnim saradnicima,
različitog stručnog profila, kao i zaposlenima u Stručnoj službi UGS
„Nezavisnost“, posebno u Pravnoj službi. Goran Dejanović je prezentovao moguće
načine organizovanja i delovanja ovog Pododbora, čija bi osnovna delatnost
bila: prevencija, edukacija i zaštita. Naknadno će biti sačinjen predlog Plana
rada koji će obuhvatati aktivnosti - od edukacije (ko, kako i kada),
organizacije (način uključivanja poverenika po preduzećima i ustanovama,
regionalnih poverenika, pravne službe i sl), odnosno stvaranja mreže aktivista
i stručnih lica koja će se baviti zaštitom od mobinga, pa sve do uključivanja
ove problematike u kolektivne ugovore kod poslodavaca. Prva verzija Plana rada
biće sačinjena u Stručnoj službi UGS „Nezavisnost“. O konstituisanju, sastavu i
programu rada Pododbora za mobing biće obavešteni svi granski sindikati.
U
Ministarstvu rada i socijalne politike je utvrđen plan javne rasprave o
Nacrtu zakona o zabrani zlostavljanja na radnom mestu, koji će se održati u
Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, nakon čega će se ona sumirati na
Okruglom stolu, posvećenom ovoj problematici. Programski odbor je, nakon
opširne diskusije, zaključio da je neophodno da nadležna radna tela, pre svega
programski odbori za bezbednost i zdravlje na radu i za zakonodavno-pravnu
zaštitu, kao i Stručne službe UGS „Nezavisnost“, prate i uključe se u sve
aktivnosti na donošenju Zakona, kroz dostavljanje konkretnih primedbi, predloga
i sugestija. -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ПРИМЕДБЕ
НА НАЦРТ ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ ЗЛОСТАВЉАЊА
НА РАДУ
У
основи, Закон је добар и имаће у највећој мери превентивни карактер.
Међутим,
постоје нека лоша решења, односно лоши предлози који Закон могу учинити
непримењљивим у неким његовим деловима.
Ово се
првенствено односи на предлог ЧЛАНОВА 12. И 13. – ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА (за
заштиту) И МЕДИЈАЦИЈА.
Али да
кренем редом са примедбама и предлозима:
ЧЛАН 6. говори о обавези
послодавца да запосленог пре ступања на рад обавести о забрани вршења злостављања,
обавезама у вези са тим и тако даље. Такође и о обавези послодавца да у циљу
препознавања, превенције и спречавања спроведе одређене мере. ПИТАЊЕ ЈЕ НА КОЈИ
НАЧИН? КАКО? Нигде није наведено како то послодавац чини! Он може то да уради
по сопственом нахођењу: усмено, преко огласне табле или на неки други начин и
да касније тврди да је ову законску обавезу испунио, иако запослени нису на
транспарентан и јасан начин упознати са овим!
ЧЛАН 7. Каже да је
послодавац дужан да запосленог заштити од злостављања, без одлагања и наложи
мере заштите??? У РЕДУ ЈЕ када је злостављање на хоризонталном нивоу или када
га чини неко ко је подређен послодавцу. ПИТАЊЕ ЈЕ: ШТА КАДА ЈЕ ПОСЛОДАВАЦ
ЗЛОСТАВЉАЧ?
ЧЛАН 8. Казнене одредбе
члана 31. су у реду, али због чега би послодавац требао да одговара за штету
коју злостављач причини другом запосленом? ВАЉДА БИ ЗЛОСТАВЉАЧ МОРАО ДА
НАДОКНАДИ ШТЕТУ И БУДЕ КАЖЊЕН!
ЧЛАН 12. АКО ЈЕ ПОСЛОДАВАЦ
ЗЛОСТАВЉАЧ, поставља се питање КАКО ЗЛОСТАВЉАНА ОСОБА МОЖЕ ТРАЖИТИ ЗАШТИТУ ОД
СВОГ ЗЛОСТАВЉАЧА???
ЧЛАН 13. Овај члан треба у
потпуности изменити. МЕДИЈАТОР НЕ МОЖЕ БИТИ ЛИЦЕ БИРАНО СА НЕКАКВОГ СПИСКА НГО, УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА ИЛИ УТВРЂЕНИХ
КОЛЕКТИВНИМ УГОВОРОМ КОД ПОСЛОДАВЦА. Разлог за то је следећи: НГО И УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА СУ ОРГАНИЗАЦИЈЕ БЕЗ СТАЛНОГ
И СИГУРНОГ ИЗВОРА ФИНАНСИРАЊА, те из тог разлога не могу се њихови чланови-
представници стављати на некакве спискове потенцијалних медијатора. Оно што они
у Србији највише могу да постигну је, да изађу са неким статистичким подацима
јер се једино тиме и баве. У ОБЗИР ДОЛАЗИ КАО МЕДИЈАТОР САМО ОСОБА КОЈУ
ПРЕДЛАЖЕ СИНДИКАТ, ако је злостављана особа члан синдиката. СИНДИКАТ, односно
представници синдиката, СУ И ДО САДА У СЛУЧАЈЕВИМА ШИКАНЕ И РАЗНИХ ВИДОВА
ЗЛОСТАВЉАЊА ПОКУШАВАЛИ ДА СА ПОСЛОДАВЦИМА ИЗНАЂУ РЕШЕЊА ДА СЕ ПРЕВАЗИЂУ ТАКВЕ
СИТУАЦИЈЕ МИРНИМ ПУТЕМ – ПУТЕМ ДИЈАЛОГА И ДОГОВОРА. ПРОБЛЕМ ЈЕ БИО ШТО НИЈЕ
ПОСТОЈАО ЈЕДАН ОВАКАВ ЗАКОН КОЈИ БИ ДЕФИНИСАО ЗЛОСТАВЉАЊЕ, ОБАВЕЗИВАО НА
РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА И НА КРАЈУ, У СВОМ САДРЖАЈУ ИМАО И ПРЕТЊУ-КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ. САМИМ
ТИМ УЛОГА ПРЕДСТАВНИКА СИНДИКАТА У ИЗНАЛАЖЕЊУ РЕШЕЊА МИРНИМ ПУТЕМ БИЛА БИ ДО
САДА МНОГО УСПЕШНИЈА, НЕГО ЛИ ШТО ЈЕ БИЛА. (Пример СПБ –Правник, Директор,
Етички комитет...).
Следећа
нејасноћа у овом члану је шта се подразумева под: ''ЛИЦЕ КОЈЕ УЖИВА ПРОФЕСИОНАЛНИ
И ЕТИЧКИ ИНТЕГРИТЕТ'' ? Ако овако остане, свако може тумачити како хоће шта је
''професионални, а поготово, шта је то етички интегритет. На основу чега ће
рудар да процени да ли Инж. Рударства или Машински инж. ужива етички
интегритет, и код кога, ако он и незна шта је то етика, а још мање, интегритет,
а друге две стране ( послодавац и злостављач) му предлажу ову особу, да се са
њима сложи, да им буде медијатор!!!?
ПРЕДЛОГ ЗА ЧЛАН 13.: Став 1. - ПОСЛЕ
РЕЧИ ''и представник послодавца'', БРИШЕ СЕ РЕЧ ''СПОРАЗУМНО''.
У
истом ставу после речи: ''односно бирају'' – реч '''лице'' се мења у множину и
гласи: ''ЛИЦА''. Такође се у истом ставу у загради мења једнина речи
''медијатор'' у множину и гласи: ''МЕДИЈАТОРИ''.
Кроз цео
текст се реч ''медијатор'' мења у множину, реч ''МЕДИЈАТОРИ''.
Став 5. брисати у
потпуности и уместо њега додати нови који гласи:
МЕДИЈАТОРИ
СЕ БИРАЈУ СА СПИСКА МЕДИЈАТОРА СОЦИЈАЛНО- ЕКОНОМСКОГ САВЕТА УТВРЂЕНОГ У СКЛАДУ
СА ЗАКОНОМ.
После
Става 5. додају се нови ставови: 6. и 7.:
Став 6.: ТИМ ЗА
МЕДИЈАЦИЈУ БРОЈИ ТРИ ЧЛАНА И САСТАВЉЕН ЈЕ ПО ПРЕДЛОГУ СТРАНА У ПОСТУПКУ.
Став 7.: СПИСАК МЕДИЈАТОРА
СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКОГ САВЕТА САСТАВЉА И БИРА СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКИ САВЕТ РЕПУБЛИКЕ
СРБИЈЕ ПО ПРЕДЛОГУ, ЈЕДНАКОГ БРОЈА КАНДИДАТА ЗА СПИСАК, СВАКОГ ОД СОЦИЈАЛНИХ
ПАРТНЕРА ОВОГ САВЕТА.
ЧЛАН 15. У ставу 2. после речи ''У поступку
медијације'', брисати реч ''МОЖЕ''. У истом ставу после речи и запете: ''сматра
да је изложен злостављању'', БРИСАТИ РЕЧ ''ДА'' и додати речи и запету: '' КАО И
ЗАПОСЛЕНОГ КОЈИ СЕ ТЕРЕТИ ЗА ЗЛОСТАВЉАЊЕ,''. У супротном би овај став могао да се
протумачи као исмевање синдиката и медијације.
ПРИСУСТВО
ПРЕДСТАВНИКА СИНДИКАТА (чији је члан запослени) ЈЕ ОБАВЕЗНО ЗБОГ МОГУЋИХ
ЗЛОУПОТРЕБА У ПРИМЕНИ ЗАКОНА И ПОЗИВАЊА НА ИСТИ ОД СТРАНЕ ПОСЛОДАВЦА, КАДА ЖЕЛИ
УПРАВО ДА ПРЕКО СВОЈИХ ЉУДИ ИСЦЕНИРА ЗЛОСТАВЉАЊЕ КАКО БИ СЕ НЕКОГА РЕШИО.
ЧЛАН
19. Дискутабилан!!! ШТА КАДА ЈЕ ПОСЛОДАВАЦ (Директор) ЗЛОСТАВЉАЧ? Да ли ће и како сам себе да терети за
злостављање?
Нацрт
закона ни у једној својој одредби не садржи одредбе по којим би се лице које је
вршило злостављање, а налази се на некој од руководећих функција (директори
Јавних предузећа и установа или њихови најближи сарадници...), изрекла забрана
рада на руководећој функцији у одређеном временском периоду.
Предлажемо:
ДА СЕ ЗАКОНОМ ПРЕДВИДИ КАЗНЕНА ОДРЕДБА ПО КОЈОЈ ЛИЦЕ КОЈЕ ЈЕ ВРШИЛО ЗЛОСТАВЉАЊЕ
НА РАДУ НЕ МОЖЕ ВРШИТИ НИ ЈЕДНУ ФУНКЦИЈУ УПРАВЉАЊА У ПРЕДУЗЕЋУ ИЛИ УСТАНОВИ У
РОКУ ОД НАЈМАЊЕ 3-5 ГОДИНА.
Пододбор
за мобинг
Пр.Одбора за без. И
здравље на раду
УГС ''Независност''
Горан Дејановић, члан пододбора
|
