|
ОКРУГЛИ СТО
У ОРГАНИЗАЦИЈИ СИНДИКАТА НЕЗАВИСНОСТ И ФАКУЛТЕТА ПОЛИТИЧКИХ НАУКА
НА ТЕМУ: РЕФОРМСКИ ПРАВЦИ У ЦЕНТРИМА
ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПРАВИЛНИК О ОРГАНИЗАЦИЈИ, НОРМАТИВИМА И
СТАНДАРДИМА РАДА ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД
Правилник о организацији,
нормативима и стандардима рада центра за социјални рад («Сл. Гласник» РС бр. 59
од 11.6.2008.г.)
ступио је на снагу 19.6.2008.године. Синдикат
НЕЗАВИСНОСТ Градског центра за социјални
рад у Београду је одмах по ступању на снагу Правилника одржао дана 7. јула,
састанак запослених уочивши кршења више системских закона овим Правилником, а
одмах потом и консултације са УГС НЕЗАВИСНОСТ – Граном здравства и социјалне
заштите и правном службом Синдиката НЕЗАВИСНОСТ, где је потврђен угрожен
положај запослених спорним одредбама овог Правилника. Одмах потом, одржан је
састанак пододбороа социјалне заштите, када је уследила и помоћ Центра за
образовање синдиката НЕЗАВИСНОСТ и учешће ФАКУЛТЕТА ПОЛИТИЧКИХ НАУКА, у
организовању округлог стола на ову тему.
У
основи идеје синдиката НЕЗАВИСНОСТ ГЦСР-а и ГЗСЗ УГС НЕЗАВИСНОСТ, да се
организује огругли сто јесте намера да се скрене пажња доносиоцу општих правних
аката социјалне заштите да је неопходно организовање јавне расправе која би предходила доношењу овог Правилника,
било у форми регионалних јавних расправа или по моделу скупа најкомпетентнијих
актера социјалне заштите, представника првенствено праксе социјалног рада. Такође намера синдиката је била и да се скрене пажња представницима
Министарства на огроман јаз између пројектних реформи Министарства и праксе
социјалне заштите, на који се већ дуго указује.
Запослени су у дубоком
уверењу да се кроји социјални рад за потребе реформи а не реформе за потребе
праксе социјалног рада. Запослени у ЦСР осећају социјалну политику кратких
резова који треба да измене органи-зацију рада у цср, а којима не предходи
адекватна при-према запослених, нормативи рада, мрежа друштвене подршке како би
до ефикасне реализације услуга заиста могло да дође...
Поздравним речима домаћина,
проф. Дренке Вуковић и председника Гранског синдиката здравства и социјалне
заштите НЕЗАВИСНОСТ, Зорана Илића, 10.10.2008.г., отворен је округли сто. 
Лела Марковић,
потпредседник Синдиката НЕЗАВИСНОСТ Градског центра за социјални рад у
Београду, скренула је пажњу присутнима на кршења више системских закона овим
Правилником притом истичући посебно:
Одредбе чл.40 Правилика које уводе 24-часовни
несметан приступ услугама неодложних интервенција.
1. Министарство НЕМА
ПРАВНИ ОСНОВ за увођење другачије организације радног времена, увођење
приправност – дежурства запосленог у свом стану, доступност путем телефона и сл.
јер Закон о раду, (чланом 54.), јасно прописује дежурства само за здравствене
установе и упућује на посебан, Закон о здравственој заштити. Једини Закон који
би ову делатност центара за социјални рад, могао да регулише јесте Закон о
социјалној заштити. Постојећи не предвиђа овакву услугу.
2. Министарство уводи другачију
организацију радног
времена и ноћни рад (22-06ч) у
случају неодложних интервенција али притом НЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ МАТЕРИЈАЛНА СРЕДСТВА
ЗА ПРИМЕНУ ИСТОГ И ЗАРАДЕ ЗАПОСЛЕНИХ по овом основу, чиме се оглушило о
своје обавезе из Закона о раду. Закон о здр.заштити има тачне постотке повећања
зараде за ноћни рад за сл. приправности и интервенције по приправности.
ЦЕЛОДНЕВНИ РАД ИЗИСКУЈЕ ПОВЕЋАЊЕ БРОЈА ЗАПОСЛЕНИХ А НЕ ЊЕГОВО СМАЊЕЊЕ.
3. Послодавац је по
Закону о раду дужан да пре увођења ноћног рада затражи мишљење синдиката о
мерама безбедности и заштите живота и здравља што Министарство није учинило, те
је и овде прекршен Закон о раду. Овде се, с разлогом доводи у питање безбедност
запослених приликом хитних, ноћних интервенција, о чему опет није вођено рачуна
а што је у супротношћу са Законом о безбедности и здрављу на раду. Како се ради
о «неодложним интервенцијама заштите детета, одрасле или старе особе, о
предузимању мера за осигурање безбедности, када постоје оправдани разлози да би
непредузимањем хитних мера и услуга из надлежности центра дошло до угрожавања
живота, здравља и развоја особе којој је потребна заштита», питање мера
безбедности и заштите живота и здравља запослених који те мере током
ноћног рада предузимају, овде се с разлогом доводи у питање.
4. Другачијим распоредом а посебно дежурствима
посредно се продужује скраћено радно
време на које запослени у центрима «који раде на нарочито тешким, напорним и за
здравље штетним пословима», имају право по основу ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА
за социјалну заштиту Републике Србије (радно време запосленог који «непосредно
ради на откривању, дијагностици, третману и праћењу корисника социјалне заштите
у центрима за социјални рад и установама социјалне заштите скраћено на 37,5
часова недељно», тј. пола сата дневно). Тиме се крши и одредба о скраћ.р.вр.
ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА. Тиме се запослени директно уводе у додатно
изгарање. Истраживања у ГЦСР-у, које је спровело Саветовалиште за брак и
породицу и Институт за педагошка истраживања у периоду 1999-2004.г, над испитаницима-запосленим
у ГЦСР-у, показује да је 73% запослених у енормно високом ризику од изгарања, што
је за неколико нивоа изнад иностраних испитаника. У вези са овим, подсећања
ради, Министарство до данас није испоштовало обавезу из ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ
УГОВОРА и обавезу, потписану током штрајка у фебруару 2007.г., Споразумом о
обустави штрајка, да организује обавезне лекарске прегледе запослених.
Запосленима у Градском центру за социјални рад у Београду, НИКАДА ОД ОСНИВАЊА
1992.г. НИЈЕ ОМОГУЋЕН ОБАВЕЗНИ ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕД.
5. - Чланови 41-44. Правилника посебно су
угрожавајући по запослене. Због двоструких критеријума: броја корисника и
бр.становника уместо бројем услуга.
- Норматив кадрова је апсолутно
нереалан, формула је правно и математички врло неразумљива, угрожавајућа,
понижавајућа и неправедна.
- Члан 45. доводи у питање
непристрасност органа старатељства, чл.14.т. 4. није сагласан са Зуп-ом због
недовољне прецизности, чл. 29.т.5. отвара могућност злоупотребе, а аутор члана 72.т.1.: Правилника, показује
апсолутно непознавање Породичног закона што опет има за последицу његово
кршење. 
Лела
Марковић је још истакла и бојазан и уверење да се праксом доношења оваквих
Правилника, који нису у сагласности са позитивним прописима, на мала врата
уводи правна анархија - правно безвлашће у област социјалне заштите. Мишљење
запослених стручних радника је да се професионализам пре свега огледа у борби
за законистост и стручност у раду, на коју је пре свих обавезно управо ресорно
Министарство. Стога је ГСЗСЗС поднео дана 9.10.2008.г. Уставном суду, предлог
за оцену уставности и законитости спорног Правилника.
У даљем излагању скупу су се обратили представници
Министарства рада и социјалне политике - Мирослав Бркић, помоћник министра, члан
радне групе за израду Правилника, Невенка Жегарац, као и представници
струковних удружења:
1. Асоцијације центара
за социјални рад: Зоран Полић, и Раде Чеперковић
2. Друштва социјалних
радника: М.П? и Миодраг Тасић
3. Удружења стручних радника
социјалне заштите: Србијанка Ђорђевић
4. Републички завод за социајлну
заштиту: Жика Гајић
5. Синдикат запослених у социјалној
заштити: Невена Црнобрња.
После уводног излагања
учешће у расправи узели су и проф. Факултета политичких наука Милан
Петричковић, Нела Данчетовић,председник пододбора социјалне заштите
НЕЗАВИСНОСТ, запослени у центрима за социјални рад Алексинац, Чачак, Бољевац,
Зајечар, Београд (Врачар, Стари град, Барајево, Младеновац, Нови Београд,
Звездара...).
Вишеслојним и разноликим
сагледавањем проблема-тике, својиом стручним и приступом, скуп је оправдао
очекивања организатора и самих учесника, и потврдио потребу да се овим моделом
рада превенирају пропусти у доношењу општих правних аката социјалне
заштите. Резимирајући стручне ставове
скуп је закључио следеће:
1. Да је Правилник неприменљив у пракси, док се не
отклоне препреке, праве и стручне,
јер се применом спорних чланова Правилника угрожавају законитост у раду,
професионалне норме стручног рада и радно-правни статус запсолених..
Препорука овог стручног
скупа јесте да је потребно одложити примену Правилника док се не отклоне
препреке и омогуће предуслови за његову примену.
2. ПРЕДЛАЖЕ СЕ Министарству рада и социјалне
политике да у измену спорног Правилника
укључи представнике више струковних удружења и синдиката, као и да их укључи у
процес даљих реформских активности, у интересу корисника и унапређења реформи
социјалне заштите.
Припремила
Лела Марковић 
Na inicijativu Granskog
sindikata zdravstva i socijalne zaštite NEZAVISNOST, a u saradnji sa
Fakultetom političkih nauka, održan je dana 10.10.2008.g. okrugli sto na temu: REFORMSKI PRAVCI U CENTRIMA ZA SOCIJALNI RAD sa posebnim osvrtom
na PRAVILNIK O ORGANIZACIJI, NORMATIVIMA I STAN-DARDIMA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD.
Skupu su
prisustvovali predstavnici:
1. Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite NEZAVISNOST
2. Sindikata NEZAVISNOST
Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu
3. Ministarstva rada i socijalne politike
4. Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu
5. Asocijacije centara za socijalni rad
6. Društva socijalnih radnika socijalne zastite
7. Udruženja stručnih radnika
8. Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti
kao
i zaposleni u centrima za socijalni rad Aleksinac, Priboj, Boljevac, Čačak,
Zaječar, Beograd i na Fakultetu političkih nauka.
Rezimirajući
stručne stavove, na skupu je zaključeno sledeće:
1. Da je Pravilnik neprimenljiv u praksi, dok se ne otklone
prepreke, pravne i stručne, jer se primenom spornih članova Pravilnika
ugrožavaju zakonitost u radu, profesionalne norme stručnog rada i radno-pravni
status zaposlenih.
Preporuka ovog
stručnog skupa jeste da je potrebno odložiti primenu Pravilnika dok se ne
otklone prepreke i omoguće preduslovi za njegovu primenu.
2. PREDLAŽE SE Ministarstvu rada i socijalne politike da u
izmenu spornog Pravilnika, uključi predstavnike više strukovnih udruženja i
sindikata, kao i da ih uključi u proces daljih reformskih aktivnosti, u
interesu korisnika i unapređenja reformi socijalne zaštite.
Beograd,
Fakultet političkih nauka,
dana
10.10.2008.g.
Za GSZSZ NEZAVISNOST
Drenka Vuković s.r.
Zoran Ilić, predsednik s.r šef odeljenja za socijalnu
politiku i socijalni rad 
УСТАВНИ СУД
СРБИЈЕ
11 000 БЕОГРАД
Немањина 26
ПРЕДЛАГАЧ:
ГРАНСКИ СИНДИКАТ ЗДРАВСТВА И СОЦИЈАЛНЕ
ЗАШТИТЕ ''НЕЗАВИСНОСТ'', Београд, Нушићева бр. 4/V
ДОНОСИЛАЦ ПРАВИЛНИКА О ОРГАНИЗАЦИЈИ, НОРМАТИВИМА И
СТАНДАРДИМА РАДА ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД:
Министарство рада и социјалне политике Републике Србије,
Београд, Немањина 22-24
П
Р Е Д Л О Г
за оцењивање уставности и
законитости чл. 40-45, 14.ст.4, 72.ст.1.
Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални
рад
Правилник
о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад ступио
је на снагу 19.6.2008. године.
Доказ: «Сл. Гласник» РС бр. 59 од
11.6.2008.г.
Оспорени чланови
Правилника нису у складу са Уставом РС, Законом о социјалној заштити и
обезбеђивању социјалне сигурности грађана РС («Сл. гласник РС 36/91-115/05) Законом о раду (»Сл. гласник
РС» бр. 24/05 и 61/05), Законом о општем
управном поступку («Сл. лист СРЈ « бр. 33/97 и 31/2001), Законом о безбедности
и здрављу на раду(«Сл. гласник РС « бр.101/2005), Породичним законом («Сл.
гласник РС 18/05) и Посебним колективним уговором за социјалну заштиту РС,
април 2002, из следећих разлога:
I
Члан
40. Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центра за
социјални рад, у ставу 1. предвиђа да се «организацијом рада центара и
распоредом радног времена мора обезбедити да грађани имају 24 часа несметан приступ услугама неодложних интервенција из члана
51. истог Правилника, као и у другим случајевима када је неопходно предузимање
хитних мера у јавном интересу...» .
У ставу 2. истог
члана Правилник прецизира: «несметан
приступ обезбеђује се организовањем дежурстава
појединих служби или појединих запослених, ван редовног радног времена, у просторијама центра или у
просторијама друге јавне службе, органа државне управе или органа јединице
локалне самоуправе или увођењем приправности (дежурство запосленог у свом
стану, доступност путем телефона и сл.), који, сагласно свом делокругу, имају
обавезу поступања у случају из става 1. овог члана».
За
уведену услугу «неодложних интервенција» које овим чланом Правилник уводи:
Ø Не постоји правни основ. На центре за социјални рад као
јавне службе примењује само Закон о раду, те се стога решења не могу тражити у Закону
о државним органима или Закону о здравственој заштити већ само у Закону о раду.
Закон о раду, јасно прописује дежурства само за здравствене установе и упућује на посебан -
Закон о здравственој заштити. Једини Закон који би ову област, сходно
делатности центара за социјални рад, могао да регулише јесте Закон о социјалној
заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана. Постојећи Закон о
социјалној заштити не предвиђа услугу хитних интервенција, другачији распоред
радног времена, организовање дежурстава
ни материјалне трошкове за рад и зараде запослених који их прате.
Ø Другачији распоред
радног времена, сменски рад и дежурства са постојећим бројем запослених немогуће је организовати а да се не прошири
скраћено радно време које је због штетног дејства по здравље Посебним
колективним уговором признато запосленима који «непосредно раде на откривању,
дијагностици, третману и праћењу корисника социјалне заштите у центрима за
социјални рад и установама социјалне заштите скраћено на 37,5 часова недељно» .
Ø 24-часовни приступ
услугама у виду дежурстава подразумева ноћни рад (22-06), чиме се поставља
питање безбедности и здравља на раду у складу са одредбама Закона о безбедности
и здрављу на раду. Како се ради о «неодложним
интервенцијама заштите детета, одрасле или старе особе, о предузимању мера за
осигурање безбедности, када постоје оправдани разлози да би непредузимањем
хитних мера и услуга из надлежности центра дошло до угрожавања живота, здравља
и развоја особе којој је потребна заштита», питање мера безбедности и заштите живота и здравља запослених који те
мере током ноћног рада предузимају, овде се с разлогом доводи у питање. Дежурство
се, у складу са Законом о раду, уводи ноћу (22,оо-6,оо ч), у дане државног
празника и недељом. Закон о раду,
обавезује послодавца да пре увођења радног времена затражи мишљење синдиката о мерама безбедности и заштите живота и
здравља на раду запослених који рад обављају ноћу, о шта се Министарство такође
оглушило. Министарство већ две године, колико траје пилотирање Правилниканити
је тражило мишљење синдиката нити је, упркос бројним дописима овог синдиката,
плаћало запослене који су у мобилним тимовима интервенисали од 22-06 часова.
Обавезе послодавца, установљене
чланом 16.ст. 1.т.2., 3.,5. Закона о раду тиме се крше, а како није регулисан
начин плаћања за ноћни рад, за случај приправности и интервенције од дана
ступања на снагу Правилника, те за исто запослени нису плаћени, послодавац се
оглушио и о обавезе из чл.16.ст.1.т.1. Закона о раду.
Доказ:
Закон о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне
сигурности грађана РС, и члан 16.ст. 1.т.1., 2., 3.,5., чл. 54. и чл. 62. Закона о раду ,члан 5. и 6. ст.1. т. 3. Посебног колективног уговора за социјалну
заштиту Републике Србије, април 2002.г, чл. 9. Закона о безбедности и здрављу
на раду.
II
Оспорени Правилник иако
у свом наслову садржи одредницу «нормативи рада» садржи само норматив кадрова.
Стандарди рада не могу бити уведени без норматива рада којим се штити радни
капацитет запосленог и усклађује са стандардима који су му дати у обавезу.
Норматив рада морао би да садржи прецизан опис норме рада, а његова прецизност
би била резултат актуелних статистичких података као показатеља броја,
интензитета, сложености и тежине пружених услуга, у центрима за социјални рад.
У складу са тим одредила би се норма као оквир потребан да се примене стандарди
у пружању разноврсних услуга социјалног рада угроженом становништву.
III
Одредбе чл. 41-44,
«норматив кадрова», угрожавајући су по запослене. Чланом 41. 42.и 43., број и
структура запослених ограничава се на основу броја корисника услуга и броја
становника, што представља двоструко
мерило за одређивање норматива кадрова те оставља послодавцу могућност да
двојако мери и да у одређеним случајевима одређује норматив кадрова по мерилу
које је неповољније по запослене.
Чл. 44. дефинише услове за повећање броја
запослених, на основу потпуне несразмере, између процента увећања обима посла и
процента повећања запослених. Правилник одређује повећање броја запослених за
10% «уколико је просечан број корисника по запосленом
у односу на просечан бр. корисника по запосленом у Републици у претходној
години повећан за 100%». За познаваоце праксе социјалног рад јасно је да 100%
повећње обима посла у текућој у односу на претходну годину, подразумева
катаклизму ширих размера. У таквој ситуацији повећање броја запослених од само 10%, не само да не одговара 100% повећаним
потребама корисника већ и
оптерећује постојећи број запослених. Овим рестриктивним решењем, које је
узгред правно врло нејасно формулисано, штеди се државни буџет и начин , али се
тиме и директно угрожава радни статус
запослених.
IV
Члан 45. Правилника
изразом «помоћ у састављању
одговарајућег поднеска» уводи обавезу помоћи у састављању одговарајућег
поднеска (захтев, образац, молба, жалба, притужба... којим се физичко или
правно лице обраћа центру).
Закон о општем управном
поступку у чл. 54.ст.1., набраја шта се сматра поднеском којим се странке
обраћају органима. Исто набраја и оспорени Правилник. Међутим, Правилник
одредбом «...којима се физичко или
правно лице обраћа центру», ствара правно потпуно нелогичну ситуацију да орган старатељства као замољени орган саставља молбу странци
која му се обраћа, да на сопствено
решење, позитивно или негативно, саставља странци жалбу, притужбу и сл., и
то не само за физичко већ и правно лице,
што до крајњих граница појачава двосмисленост и нелогичност уведене обавезе
запослених у органима старатељства. ЗУП јасно набраја поднеске «којима се странке обраћају органима» - ни речи о поднесцима физичких и правних
лица за које центар има обавезу помоћи у састављању читавог спектра форме
поднесака. «Стога је Правилник, у
покушају да унапреди одредбе ЗУП-а, довео себе у супротност са прецизним Законом о општем управном поступку а
запослене у ситуацију да поштујући
Правилник крше професионалне и етичке норме савесног рада. Изменом овог члана, одн. његовим прецизирањем у складу са ЗУП-ом,
омогућила би се правна сигурност у раду.
Доказ: Чл. 54. Закона о општем управном поступку .
V
Чл.14.т.
4. може се тумачити као контрадикторност
са чл. 70 т.4. Зуп-а због своје недовољне прецизности.
Чланом 14.ст. 1.,
Правилник све информације о личним и породичним приликама корисника које
запослени у центру сазнају сматра поверљивим информацијама. Став 4. истог члана
којим се «приступ досијеима корисника може обезбедити», између осталог, « кориснику на
кога се подаци односе, његовом законском заступнику, одн. пуномоћнику», је
непрецизан јер доводи у питање одговорност за доступност поверљивих података
пуномоћнику странке.
Наиме, чланом 70. ст. 4. ЗУП-a., забрањује се разгледање поверљивих списа, ако би се тиме
могла осујетити сврха поступка или ако се то противи јавном интересу или
оправданом интересу једне од странака или трећег лица». Приступом досијеу,
овај Правилник, отвара могућност да
законски заступник одн. пуномоћник утиче на трајање, хитност, исход и сврху
поступка што се противи јавном интересу – заштити права мал. детета, или
оправданом интересу једне од странака или трећег лица». Овде се с разлогом доводи у питање поверљивост података из евиденције
и документације која спада у службену тајну, али и питање угрожености
запосленог због могућности чињења кривичног дела одавања службене тајне. Ради
прецизности става чл. 14. ст.4 ., Правилник је морао да укључи и одредбу чл.
70.ст.4 ЗУП-а како би се отклонила нејасноћа чл. 14, у ставу 4. овог
Правилника, а у складу са чл. 323.ст.1. и 2. 331. ст.1. и 2. Породичног закона.
Доказ: Чл. 70.ст.4.
Закона о општем управном поступку, чл. 323.ст.1. и 2. 331. ст.1. и 2. Породичног закона.
VI
Чл. 72.ст.1. Правилника у супротности је са чл. 91.
ст.3.Породичног закона. Чл. 72.ст.1. Правилника предвиђа усвојење као стални животни
аранжман када лишење родитеља родитељског права није у најбољем интересу
детета. У складу са Породичним законом, у случају да лишење родитеља није у
најбољем интересу детета, није могуће приступити усвојењу.
Доказ: Чл. 91. ст.3.Породичног закона
VII
Правилник угрожава
радно-правни статус запослених, јер:
Ø Не регулише критеријуме
за вршење равномерне расподеле предмета запосленима,
Ø Не регулише начин
расподеле затечених предмета стручних радника,
Ø Не прецизира о чијем
трошку ће се усавршавати стручни радници који су дужни да се усавршавају за
потребе делатности, (чл. 12.Правилника),
Ø Не предвиђа којим актом
ће бити регулисано питање вишка запослених када у прелазним и завршним
одребама, члан 93. Правилника одређује обавезу усклађивања броја запослених са
нормативима кадрова у року од једне године од дана ступања на снагу овог
Правилника. Правилником се не утврђује, нити исти упућује на други општи акт,
којим би се утврдио начин, мерила и критеријуми за утврђиванје технолошког
вишка.
На основу изложеног,
1. Предлагач предлаже да Уставни суд у току поступка, до
доношења коначне одлуке, обустави извршење члана 40. Правилника јер би његовим
изврша-вањем могле наступити неотклоњиве последице због штетног дејства по
здравље запослених интервенисањем у оквиру 24-часовне доступности услугама
центра, као и неотклоњиве последице по живот и здравље запослених који
интервенишу у оквиру ноћног рада у хитним случајевима без решеног питања
безбедности.
2. Предлагач предлаже да Уставни суд, по окончаном поступку,
решењем наложи доносиоцу Правилника да исти усклади са Уставом, Законом о раду,
Законом о безбедности и здрављу на раду, Законом о општем управном поступку, а
првенствено да утврди да не постоји правни основ за доношење овог правилника,
јер по хитном поступку треба донети Закон о социјалној заштити и обезбеђивању
социјалне сигурности.
3. Налаже се доносиоцу Правилника да отклони последице по
запослене настале његовом применом, повраћајем у пређашње стање, накнадом штете
или на други начин.
За предлагача
Зоран Илић, председник с.р.
|
