Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju gradjani ostvaruju u postupku privatizacije

Komentar predloga ovog Zakona od strane Centra za obrazovanje, istraživanja i privatizaciju

Osnovne odredbe

Član 1.

U stavu 1. ovog člana predložena su prava gradjana u procesu privatizacije na novčanu naknadu po osnovu prodatih akcija evidentiranih u Privatizacionom Registru, kao i prava na prenos akcija bez naknade javnih preduzeća i privrednih društava utvrđenih ovim zakonom..

U stavu 2. ovog člana predložena su prava zaposlenih i bivših zaposlenih u državnom sektoru na isplatu BONUSA /novčana naknada/ ili besplatnih akcija pomenutih javnih preduzeća ili privrednih društava u članu 18. ovog Zakona.

Stav 2. izlazi iz naziva Zakona jer se u njemu ne sadrži. Ako se u ovom Zakonu uređuju i prava zaposlenih u javnim preduzećima treba proširiti naziv Zakona.

Izgleda da je bolje rešenje da se ovim Zakonom urede samo prava građana dok bi se prava zaposlenih i privatizacija javnog, odnosno državnog sektora uredilo izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Sada je dobra prilika za to jer su uz ovaj Zakon, na Skupštinu Srbije, odvojeno date i izmene i dopune Zakona o privatizaciji.

Nosioci prava

Član 2.

Tačka 1. i 2. treba da se spoje i da glasi: Da su navršili 18 godina života i da su stekli državljanstvo Republike Srbije do dana stupanja na snagu ovog Zakona.

Da se iza tačke 5. doda tačka 6. koja bi glasila: Zaposleni koji su  stekli besplatne akcije u manjem iznosu od minimuma koji će dobiti građani, treba da se izjednače sa njima.

član 3.

U ovom članu treba razdvojiti prava onih koji rade ili su radili a nisu do sada ostvarili pravo na besplatne akcije od ostalih, nezaposlenih i punoletnih.

Smatramo da zaposleni i bivši zaposleni koji do sada nisu ostvarili pravo na besplatne akcije treba da dobiju minimum 50% od iznosa koji bi dobili po osnovu svojih prava, dok ostali građani, kao i pomenuti u tački 2., treba da dobiju po 1.000 Eura.

Član 4.

U stavu 3. umesto reči »naslednici tog lica imaju pravo na ostvarivanje prava na novčanu naknadu i pravo na prenos akcija« treba da stoji : naslednici tog lica imaju pravo da nastave postupak posle smrti ostavioca a pravo ostavioca na novčanu naknadu ili prenos akcija ulazi u njegovu zaostavštinu.

Član 6.

Predvideti i evidentiranje starih, bolesnih i sl. po principu »ex officio« /po službenoj dužnosti/ da organi lokalne samouprave /centri za socijalni rad.../ imaju obavezu da podnesu prijave u ime takvih lica.

član 18.

U ovom članu se navode javna preduzeća iz kojih će zaposleni i bivši zaposleni u njima ostvariti pravo na BONUS ili besplatne akcije /videti u Zakonu/.

Član 23.

U ovom članu se govori o pravu zaposlenih i bivših zaposlenih u pomenutim javnim preduzećima da se REFERENDUMOM izjasne o tome da li će odabrati BONUS ili besplatne akcije.

Smatramo da u poslednjem stavu, reči:  »zaposleni i bivši zaposleni donose odluku o izboru između tih prava na nivou svakog pojedinog preduzeća putem neposrednog izjašnjavanja«, treba zameniti rečima – zaposleni i bivši zaposleni svako za sebe bira jedno od prava iz stava 1. tačka 1. i 2. ovog člana.

Član 24.

 Isplata bonusa

Predlagač ovog Zakona se u ovom članu postavio kao da su se zaposleni i bivši zaposleni već opredelili za BONUS a ne za dobijanje besplatnih akcija. Smatramo da ovaj član treba usaglasiti sa našim predlogom iz člana 23.

Član 29.

U ovom članu je dato pravo Vladi Srbije da donese odluku da se umesto besplatnih akcija za koje bi se opredelili zaposleni i bivši zaposleni, isplati novčana naknada u visini tržišne vrednosti takvih akcija. To pravo je dato Vladi u situaciji kada bi, pojedinačno, javna preduzeća bila prodata za manje od 200 miliona Eura, kada bi besplatna podela akcija nanela štetu tim preduzećima i kada bi potencijalni kupci zahtevali da se ne podele besplatne akcije, kao uslov za kupovinu istih. 

Smatramo da ovaj član u potpunosti negira izbor prava zaposlenih iz člana 23 Zakona i treba ga brisati.

Član 30.

Postupak evidencije i prava Vlade Srbije su već navedeni u članu 10. te smatramo da ovaj član treba takođe izbrisati

Član 31.

Posebni propisi za ostala javna preduzeća ne odnose se na privatizaciju već na delatnost, poslovanje, organizaciju, upravljanje i sl.

Ukoliko se imaju u vidu novi, posebni propisi u ovim preduzećima kojima bi se uređivala i privatizacija, stvorili bi se različiti propisi o jednom pitanju.

Smatramo da nisu potrebni posebni propisi o privatizaciji ovih preduzeća.

Umesto zaključka:

Kao što je u osnovnim odredbama rečeno, najviše u članu 1. ovog zakona, smatramo da odredbe o pravu na akcije bez naknade zaposlenima treba preneti u Zakon o privatizaciji iz prostog razloga što je predmet ovog Zakona još u vreme njegovog donošenja /maj 2001/ društveni i državni kapital, a da u odnosu na akcije bez naknade u korist građana ima mesta za donošenje novog Zakona. Znači ovaj Zakon bi trebalo reducirati i uređivati samo ono što je predloženo u stavu 1. člana 1. ovog zakona.

U završnim odredbama ovog zakona ukidaju se odredbe pojedinih članova Zakona o privatizaciji i Zakona o javnim preduzećima što je neprimereno ponašanje. Na ovaj način kao da se želi da ovaj zakon dobije veću pravnu snagu što je takođe nedozvoljeno. Svi zakoni imaju istu pravnu snagu a za ukidanje, izmene ili dopune pojedinih odredbi usvaja se Zakon o izmenama i dopunama zakona postojećih zakona.

Smatramo da pravo na akcije bez naknade za građane treba utvrditi u zavisnosti od toga da li se građanin javlja kao lice koje je zaposleno ili bilo zaposleno a nije ostvarilo ovo pravo ili kao lice koje nije zaposleno a punoletno je.

Razrstavanje građana u dve vrste ne bi uticalo na njihova prava već bi doprinelo pravednijem rešenju ovog prava koje svima pripada.

u Beogradu, 11.12.2007