Nekoliko praktičnih uputstava za organizovanje štrajkova u ustanovi

Štrajk je najradikalniji oblik sindikalne borbe. Po pravilu se primenjuje kada spor između poslodavca i radnika nije mogao da se reši na drugi način, što znači da mu prethode pregovori i drugi oblici sindikalne aktivnosti. Štrajk po svojoj prirodi sadrži mnogobrojne rizike za zaposlene i Sindikat, jer će poslodavac i država uvek nastojati da svim sredstvima utiču da štrajk ne uspe. Neuspeo štrajk, a to znači loše zamišljen, pripremljen i organizovan štrajk, a pre svega neispunjeni zahtevi štrajkača, negativno deluje na motivisanost zaposlenih za aktivnost u sindikatu, a posebno za učešće u novim štrajkovima. Zato je neophodno da se najpre dobro promisli da li da se donese odluka o štrajku, a kada je odluka doneta onda štrajk treba blagovremeno i svestrano pripremati i organizovati.

Blagovremena i svestrana priprema i dobra organizacija štrajka podrazumeva da se pre štrajka učini sve da se konflikt reši mirnim metodama (pregovorima). Ako se u tome ne uspe treba pristupiti pripremi štrajka, što obuhvata:

• jasno definisanje konkretnih zahteva štrajkača i rokove za njihovo ispunjenje;

• sagledavanje materijalnih uslova za vođenje štrajka;

• formiranje Štrajkačkog odbora koji će neposredno vršiti pripreme za organizaciju štrajka;

• utvrđivanje plana štrajka;

• obaveštavanje članstva o razlozima stupanja u štrajk;

• referendum među članstvom da li podržava štrajk;

• obaveštavanje, pribavljanje saglasnosti i koordinacija sa Odborom granskog sindikata;

• obaveštavanje javnosti i pridobijanje podrške javnog mnjenja;

• prijavu štrajka u skladu sa Zakonom o štrajku i to 10 dana pre početka štrajka;

• pre početka štrajka kroz pregovore sa poslodavcem utvrđuje se minimum procesa rada;

• pre štrajka, može se kao dodatna mera pritiska za poslodavca organizovati štrajk upozorenja, koji se mora najaviti 24 časa ranije;

• utvrditi oblike kroz koje se ostvaruje štrajk (protestno okupljanje u prostorijama ustanove, javni protesti, štrajk samo u pojedinim delovima procesa rada i sl.) – scenario toka štrajka;

• organizovati službu obezbeđenja štrajka radi sprečavanja eventualnih provokacija, ugrožavanja života štrajkača i oštećenja imovine ustanove;

• organizovati po potrebi i prisustvo drugih komunalnih službi u toku štrajka, posebno ako se istovremeno organizuju javni skupovi;

• sve vreme priprema i toka štrajka nastojati da se sporno pitanje reši pregovorima;

• na osnovu toka pregovora i procesa realnih mogućnosti zaključiti sporazum sa poslodavcem, doneti odluku o prekidu štrajka i o tome obavestiti zaposlene, GSZ SZ ''Nezavisnost'' i javnost;

• zaštititi učesnike štrajka od eventualnih pritisaka i progona;

• pratiti izvršenje sporazuma, odnosno ostvarivanje zahteva štrajkača, o tome obaveštavati zaposlene i preduzeti odgovarajuće mere;

• po završetku štrajka izvršiti analizu i o njenim nalazima obavestiti članstvo i više organe sindikata.

GSZ SZ ''Nezavisnost''